DANAS JE SVETSKI DAN ZDRAVLJA
07-04-2022Svetski dan zdravlja obeležava se 7. aprila, a ove godine slogan ovog značajnog datuma je „Da gradimo zdraviji svet”. U našoj zemlji, kao i u ostalim, hronične i druge bolesti zapostavljene su zbog pandemije Korona virusa, ali po podacima Instituta Batut naši građani najviše oboljevaju od kardio vaskularnih oboljenja. Procentualno najveći broj ljudi pati od ATEROSKLEROZE.
Ateroskleroza je četo oboljenja, a postoje faktori rizika na koje sami možemo uticati. Kaže se da je čovek star, onoliko koliko su mu krvni sudovi stari. Ateroskleroza je hronična bolest koja brzo napreduje i čiji razvoj počinje od samog rođenja. Osnovni proces ateroskleroze je taloženje masnoća u zidu krvnog suda, što dovodi do postupnog suženja i otežanog protoka krvi kroz tkiva. Oštećenje zidova krvnih sudova pokreće čitav niz reakcija koje dovode do ateroskleroze. Faktori koji dovode do oštećenja zidova krvnih sudova su prekomerna telesna masa, povišeni LDL holesterol, smanjeni HDL holesterol, pušenje, povišen krvni pritisak, šećerna bolest, starost, porodična predispozicija za bolesti srca i krvnih sudova, neke forme karcinoma, sindrom policističnih jajnika, poremećaj ritma aktivnosti i sna… Začepljenje arterija srca nastaje nakupljanjem različitih materija na zidu arterije, koje obrazuju aterosklerotski plak. Posledica je pucanje plaka, što dovodi do stvaranja tromba i začepljenja krvnih sudova. Postoje faktori rizika na koje se ne može uticati, kao što su pol, starost, nasleđe, ali i oni na koje se može uticati, a to su fizička neaktivnost, pušenje, Visok krvni pritisak, gojaznost, visok LDL-holesterol, nizak HDL-holesterol.
Ateroskleroza (bolest arterija) se teško otkriva na početku. Kada se pojave simptomi kao što su zamaranje, malaksalost i bol pri naporu, oštećene krvnih sudova je već značajno. Najčešće su oštećene arterije srca, mozga i vrata. Tako dolazi do infarkta srca, ali i infarkta mozga ili narodnim jezikom rečeno - šloga.
Savetuje se pravilna ishrana, umerena fizička aktivnost, smanjenje stresnih situacija i prestanak pušenja. Promena ovih životnih navika usporava aterosklerozu, tako možemo smanjiti faktore rizika kao što su povišen holesterol, kalcifikacija i smanjena elastičnost arterija.
Jedna od najvećih studija (Roterdamska studija) je dokazala da se upotrebom vitamina K2 može smanjiti arterijska kalcifikacija (zakrečavanje arterija), smrtnost od bolesti srca i krvnih sudova, kao i ukupna smrtnost od svih bolesti, jer poboljšava elastičnost krvnih sudova i time smanjuje rizik za nastanak srčanog i moždanog udara. Ovog vitamnina najviše ima u crvenom pirinču,a li se kod nas teško nalazi. Međutim i običan ili integralni pirinač ima dovoljnu količinu supstaci koje odlično reguju kada je sprečavanje ateroskleroze u pitanju.
Žene u menopauzi, koje su naročito sklone bolestima krvnih sudova, upotrebom vitamina K2 poboljšavaju protok krvi i elastičnost krvnih sudova. Vitamin K2 ima posebno mesto kod pacijenata sa smanjenom bubrežnom funkcijom. Kod ovih pacijenata imamo češću pojavu kalcifikacija koronarnih arterija. Ona se viđa kod 40% pacijenata sa hroničnom bubrežnom disfunkcijom i 83% pacijenata na hemodijalizi.
Ukupno komentara 0
Pretplata
Naslovne strane
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
 copy.jpg)
Vremeplov
29-04-1946
01-02-2024
01-02-2024
22-11-1947
.jpg)
13-04-1944
14-11-1952
07-11-1952
16-11-1944
Reklamni prostor
.jpg)
Misao dana
Ostavite komentar