MANASTIR DRENČA

Oko pet kilometara udaljen od Aleksandrovca, u pravcu severa, od davnina je postojao manastir Drenča. Nakon rušenja i samovanja obnovljen je na radost vernika, putnika namernika i onih koji hrle ka Hristu. Glavna crkva posvećena je Vavedenju Presvete Bogorodice, a nakon vremena zaborava osvećenjem pomenute crkve 2009. godine ponovo počinje da kuca puls ove divne svetinje.

KNEZ LAZAR I POVELjE

Ono što je poznato jeste da su manastir Drenču podigli monah Dorotej, a njegova grobnica je otkrivena tokom radova na obnovi crkve - treći hilandarski iguman, i njegov sin Danilo u periodu od 1350. do 1355. godine. Ovaj manastir, u koji je često dolazio i knez Lazar, pominje se i u Žičkoj povelji iz 1382. koja se čuva u manastiru Sveti Pantelejmon na Svetoj gori.

Arhitektonski stil pripada ranoj Moravskoj školi, a vidan je veoma veliki graditeljski uticaj Hilandara na ovu vrstu građe, jer sam manstir ima ukrase i detalje, pa ga i nazivaju „cvetom moravskog stila gradnje“.

O dalekoj istoriji ovog spomenika kulture svedoče i tri poznate povelje nastale još u doba neposredno po izgradnji. Dve od njih napisane su na Kozniku, gradu-tvrđavi iz tog perioda, čiji se dobro očuvani zidovi nalaze na obroncima Kopaonika, negde oko osam kilometara zapadno od Aleksandrovca. Treća, Žička povelja, poznatija kao „Dorotejev svitak“ iz 1382, nalazi se u riznici Manastira Hilandar i potvrđuje brojne veze manastira i kneza Lazara Hrebeljanovića.

Sveti knez Lazar i patrijarh Spiridon poklonili su 1382. godine manastiru Drenča imanja u oblasti Rasine i Braničeva. Ova povelja, rađena na zelenoj svili i sa voštanim pečatom čuva se u manastiru Sveti Pantelejmon na Svetoj Gori.

Ako se ovi datumi razmatraju , onda se logikom dolazi do podatka da je Drenča , podignuta pre toga, možda oko 1379. godine. Ono što se pouzdano zna da su Turci manastri razrušili 1454. godine.

MANASTRI JE DUGO TIHOVAO, ZAKLONjEN TRAVOM I ŽBUNjEM

Manastir Drenča dugo je ležao u ruševinama. Obnova, odnosno konzervatorsko-restauratorski radovi započeti su 1952, prema projektu arhitekte Branislava Vulovića, i trajali su narednih desetak godina. Onda je usledila pauza, ali su ipak Božjom promišlju nastavljeni 2002. po revidiranom projektu, čiji je autor profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu Mirko Kovačević. Inače, odbor za obnovu manastira Drenča formiran je 2002. godine, a projekat finansira Ministarstvo kulture. Tako je nastala i knjiga „Manastir Drenča – Od ruševine do hrama“ čiji su autori rukovodilac arheoloških istraživanja Gordana Gavrić i rukovodilac konzervatorsko-restauratorskih radova Mirko Kovačević.

MATI FOTINA -IGUMANIJA MANASTIRA

U ovoj prelepoj svetinji danas žive, rade, mole se za sve nas dve monahinje. Igumanija je mati Fotina, koja je pre odlaska u manstir imala humano zanimanje i bila medicinska sestra, ali ljubav ka Hristu odvodi je prvo u manastri Veluće, a potom na težak zadatak obnove manastrira Drenče. Težak zadatak za ženska pleća, ali posmatrajući ovu ženu krhke, ali nesalomivo čvrste građe stičete utisak da joj je sve moguće. Tiha i skromna u govoru, a veliki pregalac u radu ističe da je imala u obnovi mastira dobre saveznike, ali da još ima teških zadataka, najviše birokratskih…. Međutim, kao i svagda i sada oseća i zna da na putu obnove Drenče i svega što joj je pripadalo ima Božiju pomoć i podršku.

Ovo je jedini manastir u Rasinskom okuru u čijoj porti se nesmetano, uz poneki, njima svojstven zvuk, šetaju paunovi, Mati Fotina reče da su tu da nas štite od gordosti, najvećeg ljudskog greha, pa da malo preuzmu od ljudi ovu lošu osobinu...Skroman, pritajen smeh, pre bi se reklo samo osmeh…….

Manastir ima dubinu, popločana staza opominje da ulazite u veliku svetinju. Arhitektura se ne može pretočiti na papir, ali jedno je sigurno, prilikom posete osećate se van svakodnevnog vremena, prostora i razmišljanja. Vreme i njegov oštri zub uništili su nekadašnje freske. Međutim, manastir danas ima čestice moštiju svetitelja i to: Svete mučenice Lukije iz Sirakuze, sv. muč. Inikentija, sv. muč.Rufine, Evgenije rimske, sv. muč. Justine kartaginske, sv. muč.Savine, sv. muč. Faustine, sv. muč. Marte, sv. prvomučenice Tekle, sv. mučenika Julija i Julijane, sv. v. muč. Margarite-Marine, sv. muč.Klimentija, sv. muč. Aurelije rimske i sv. muč. Fortunate.

Molitvama pred kovčežićem ovih podvižnika uzdižemo se u nebo, plavo i beskrajno, kao da plovimo dubokim morem spoznaje i samoznaje….

Drenča se digla iz pepela. Danas je mesto hodočašća onih koji sa verom krstu pristupaju, ali i onih drugih veroispovesti , koji se dive svetinji i osećaju smiraj nakon posete ovom manastiru. Neka bi tako bilo na mnogaja ljeta, a sestrinstvu svako dobro od Gospoda.

PORODICA GAŠIĆ DONIRALA KLIME GINEKOLOGIJI

KOLO SRPSKIH SESTARA AKTIVNO I TOKOM LETA

IN MEMORIAM

SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA DANAS OBELEŽAVA LETNJI ARANĐELOVDAN

RADOVI NA REKONSTRUKCIJI UNUTRAŠNJEG PROSTORA FONDA PIO U KRUŠEVCU

DARKO ANDONOV NOVI POMOĆNIK GRADONAČELNIKA ZA POLJOPRIVREDU

SILIRANJE CELE BILJKE KUKURUZA U USLOVIMA SUŠE

UREĐENJE PROSTORA OKO LOKVANJ BARE

U OŠ „NADA POPOVIĆ“ U TOKU MOLERSKI RADOVI

U TOKU ZAMENA STOLARIJE U VRTIĆU LABUD