NOVO LICE STAROG AERODROMA

Od kada je 2016. godine Grad Kruševac otpočeo proceduru da prostor koji danas zovemo „Stari Aerodrom“ prebaci u javnu svojinu grada, a sve kako bi se u ovom delu Kruševca razvila nova gradska četvrt, nekadašnje „Koširsko polje“ doživelo je velike promene. Danas je ovaj deo grada ispresecan ulicama, grade se nove zgrade, podižu spomenici, uređuju parkovi, a nekada je ovde, kažu oni koji se sećaju, bilo „brisano polje“.

- Tu ničega nije bilo, samo poljana na kojoj su moja, i još par porodica, napasale stoku. Uzimali smo to u zakup i čuvali ovce na tom polju. Preko 200 ovaca znalo je nekada da bude i smenjivali smo se, pa smo tako čuvali ovce svaki drugi-treći dan – priča Dejan Kocić, koji se priseća kraja na kom je odrastao.

- Nije bilo ni naselja koje je sada preko puta „Starog Aerodroma“, a Koširsko polje pružalo se sve do duboko u sadašnje naselje „Kolonija“. Tu je čak i bila velika bara na kojoj smo mi napajali stoku, a u grad se nije moglo tako lako. Onde, na samom početku Hajduk Veljkove ulice, bila je postavljena „trošarina“ na kojoj se plaćao ulaz u grad. Na tom mestu je, čak, sa Bagdale išao potok, koji je kasnije, urbanizacijom pretvoren u kanalizaciju - priča Kocić.

Kako se priseća, u tom delu, oko „Kolonije“ nije bilo zgrada, tek je postojala samo Osnovna škola „Nada Popović“, dok je na prostoru „Starog Aerodroma“, pak, bilo objekata.

Naime, upravo na ovom prostoru, daleke 1934. godine, izgradnjom manjeg betonskog hangara i meteorološke stanice, nastao je jedan od 13 civilnih aerodroma u Kraljevini Jugoslaviji koji su imali hangare. Prvi kruševački avion Ikarus nabavljen je 1934. i od tada je Koširsko polje služilo kao aerodrom, što se nastavilo i u posleratnom periodu. Po okončanju Drugog svetskog rata, 1949. konstituisana je Vazduhoplovna jedriličarska škola II reda, te je društvo je bilo deo novoformiranog Vazduhoplovnog saveza Srbije koji je krajem 1949. imao 12 aeroklubova. Ta tradicija se nastavila i sedamdesetih godina kroz Aero klub „Mihajlo Živić“, u čijem je upravljanju „Koširsko polje“ i bilo pre nego što ga je grad dobio od Republike.

- Leteli su tu avioni, a hangari su bili tamo gde je sada Auto moto savez. Ovamo, gde je sada fabrika Kromberg i Šubert, tu su bile štale za konje, jer je na Aerodromu bio i hipodrom. Do skora su bile tu ruševine i vrzina – kaže Kocić i dodaje da je kvantaška pijaca bila na potpuno drugom kraju ovog prostora.

- Aerodromska ulica nije imala asfalt, bila je popločana kockom, a vašar se održavao na prostoru gde je sada ovaj tržni centar. Preko puta je bila stočna pijaca, a ovamo livade. Mislim da je izgradnja i naseljavanje počelo pedesetih godina, a intenzivno kada je građeno „Slobodište“. Tada niču kuće uz aerodromsku ulicu i ljudi se doseljavaju sa svih strana - priseća se Kocić.

Ipak, tih godina, u posleratnom periodu, najveći deo površine Koširskog polja, kako kažu meštani ovog dela Kruševca, koristilo je poljoprivredno dobro „Zadrugar“ iz Kruševca, a kao obradivo poljoprivredno zemljište. U to vreme su postojale, kažu, Osnovne organizacije udruženog rada (OUR) i Složene organizacije udruženog rada (Sour), gde je „Zadrugar“ zajedno sa „FAM“-om i zemljoradničkom zadrugom „Sreten Dinić“ obrađivao ovo zemljište i sadio ratarske kulture koje je kasnije koristio u svojim tovilištima stoke.

- Tu su se sredinom devedesetih sadili pšenica i suncokret. Sezona je počinjala od rane jeseni, kada smo orali ovo zemljište, preko setve i do kasnog leta, kada je organizovana žetva – seća se Marija Milutinović, koja je radila u „Sretenu Diniću“ i kaže da je prilaz gradu tada imao posebnu draž.

- Posebno je bilo lepo u vreme cvetanja suncokreta. Tada je celo ono polje bilo prekriveno orgomnim žutim cvetovima. Tu sliku je trebalo doživeti, teško da se može rečima opisati – dodaje.

Kako kaže, radnici su posebno voleli da rade na tom potezu, jer je površina bila velika, a ravna i laka za obradu.

- Radilo se od jutra do sutra. U vreme žetve radilo je po pet ili šest kombajna, a svaki par ruku je bio dobrodošao – priča Marija, koja je i sama znala da sedne za volan traktora. Kako kaže, posla je bilo toliko, da je ona, kao organizator, morala da angažuje dodatno ljudstvo.

- Ja sam tada znao i da uzmem godišnji odmor u „14. Oktobru“ kada krene žetva, da bih radio na „Aerodromu“ - dodaje Milutin Marković, koji je bio jedan od tih dodatno angažovanih radnika.

- Skupljali smo se sa svih strana i za sve je to bio doživljaj. „FAM“ je obezbeđivao hranu, bilo je tu, što se kaže, i „ića i pića“ i radilo se u veselom duhu. Nadmudrivali smo se, pa čak i zbijali šale jedni s drgima, a na kraju dana „zbor“ nam je bio u kafani „Volan“ da proslavimo uspešan dan – smeje se Milutin.

Ovo polje obrađivano je do kraja devedesetih, kada dolazi do raspada Socijalističke federativne republike Jugoslavije i preobražaja društvene svojine u privatnu i javnu svojinu. U tom periodu, sva ta društvena preduzeća koja su se bavila ratarskom proizvodnjom odlaze u stečaj ili privatizaciju. Ostaje samo da se koristi centralni deo gde se nalazi poletno-uzletna pista za školske avione koje je koristio Aeroklub „Mihajlo Živić“, kao i deo koji je opredeljen za stočnu i kasnije kvantašku pijacu, a kojim upravlja JP „Poslovni centar“, dok je ostatak ponovo postao prazno polje.

Izgradnja naselja „Stari Aerodrom“ krenula je godinama kasnije. Plan detaljne regulacije predstavljen je 2022. godine i odnosio se na deo „Koširskog polja“ ukupne površine oko 77 hektara, koji obuhvata prostor ograničen ulicama Aerodromskom, Žrtava fašizma i ulicom Bruski put i koji je podeljen na devet urbanističkih podcelina. Od tada su na ovom prostoru počele da niču stambene zgrade, sportski kompleksi, komercijalni sadržaji...i nekadašnje Koširsko polje doživljava promene koje svedoče o snazi urbanizacije i planskog razvoja koji su potpuno preobrazili ovaj deo Kruševca. Nekada mirno i retko naseljeno polje, prepuno sećanja na vazduhoplovnu istoriju i poljoprivredne dane, danas je živahna urbana zona sa novim zgradama, parkovima i spomenicima, čime je ovaj deo grada dobio novi život.

U KRUŠEVCU ODRŽAN PRVI SABOR PENZIONERA

GRAD KRUŠEVAC NASTAVLJA SA PODRŠKOM OBRAZOVANJU DECE ROMSKE NACIONALNOSTI

DAN OTVORENIH VRATA SA INSPEKTORIMA: DIJALOG I SARADNJA ZA BOLJE POSLOVNO OKRUŽENJE

REDOVNA OBUKA 246. BATALJONA ABHO U KRUŠEVCU: OSPOSOBLJAVANJE ZA ZAŠTITU I REAKCIJU NA MASOVNE PRETNJE

URUČENI UGOVORI O REALIZACIJI PROJEKATA IZ FONDA ZA LOKAL MDULS-A

POTPISAN UGOVOR ZA UREĐENJE DOMA KULTURE U KUPCIMA

PLIVAČKI KLUB „RASINA“ OBELEŽAVA 40 GODINA POSTOJANJA

FRILENSERI DUŽNI DA PLATE PRVU RATU POREZA DO 16. DECEMBRA

MANIFESTACIJA DRUŠTVO BIOLOGA U CENTRU ZA STRUČNO USAVRŠAVANJE

U DOMU ZDRAVLJA HPV VAKCINACIJA TOKOM VIKENDA OTVORENIH VRATA