KOLO SRPSKIH SESTARA ALEKSANDROVAC: SVOJIM RADOM I PRIMEROM PROMOVIŠE VAŽNOST OČUVANJA TRADICIJE

U vreme masovne digitalizacije, naprednih tehnologija, interneta i društvenih mreža neophodno je raditi na promociji očuvanja tradicionalnih vrednosti jednog naroda. Različitim aktivnostima, Kolo srpskih sestara Aleksandrovac aktivno promoviše važnost očuvanja tradicije. O ovoj temi razgovarali smo sa Smiljom Džamić iz Aleksandrovca, dugogodišnjom članicom KSS Aleksandrovac.

- Mislim da je vrlo važno raditi na očuvanju tradicije. To je vrlina koja pre svega potiče iz porodice i koja se razvija još u ranom detinjstvu. Porodica je ta koja usadi osećaj pripadnosti jednom narodu i značaj očuvanja tradicije. Škole takođe imaju veliku ulogu i mislim da treba podržati i nagraditi sve one koji se na tom planu trude i rade, od dece do nastavnika. Pored brige o ljudima bez obzira na naciju, veru i političko ubeđenje, pružanja materijalne i druge pomoći socijalno ugroženima, Kolo srpskih sestara ima za cilj i širenje načela dobrote, čovekoljublja i rodoljublja, negovanje nacionalne i kulturne tradicije, podsticanje unapređenja međuljudskih odnosa, podsticanje mladih i uključivanje u dobrovoljni i dobrotvorni rad, uticanje preko medija na svest i moral u društvenoj zajednici. Dakle, mi svojim radom, svojim primerom, promovišemo važnost očuvanja tradicije.

Koju aktivnost biste izdvojili kada je u pitanju očuvanje tradicije?

- Povremeno organizovanje izložbi ručnih radova koje se realizuju u saradnji sa Muzejom vinarstva i vinogradarstva kao i Zavičajnim muzejom Župe. Već nekoliko godina unazad se u okviru projekta Zlatne ruke Župe organizuju izložbe goblena, heklanih ili vezenih rukotvorina. Ove godine su to bile heklane rukotvorine. I ne samo to već i organizovanje brojnih priredbi na kojima se promoviše srpski folklor i daje se značaj tradicionalnim kulturnim vrednostima, kao i učestvovanje u verskim tradicionalnim događajima, obeležavanje jubileja-prošle godine je prigodnim programom obeležen jubijej 120 godina od osnivanja Kola i 150 godina od rođenja Nadežde Petrović, jedne od osnivača Kola Srpskih sestara, kao i obeležavanje slave Kola na Malu Gospojinu 21. septembra.

Koliko su mladi zaiteresovani za izradu ručnih radova, ali i domaću radinost –kako ih animirati?

- Mislim da mladi nisu mnogo zainteresovani za izradu ručnih radova. Ovo je sasvim novo doba, era mobilnih telefona i društvenih mreža, noćnih izlazaka, kafića... Ja bih rekla da smo vekovima daleko od vremena kada su mlade devojke sedele na poselima i heklale ili vezle peškire. Malo je žena koje svoje umeće prenose na mlade. No, i pored toga se može naći poneko ko se bavi izradom rukotvorina poput Anđe Janković, koja u svojoj radionici zapošljava nekoliko žena na izradi narodnih nošnji ili Nataše Todorović, koja izrađuje krpe za krštenja i venčanja, kao i pletene korpe za cveće.

Naša sagovornica ističe da bi mladi mogli da počnu da se bave izradom ručnih radova samo ako je to ekonomski opravdano i ako na taj način mogu da ostvare određenu dobit, prodajom, najčešće preko interneta.

- Postoje brojna udruženja koja pružaju podršku zainteresovanima za tu vrstu prodaje, koja organizuju radionice i obuke za razne vrste ručnog rada poput Udruženja Etno Rasina iz Kruševca za afirmaciju tradicije i kulture kao i promociju starih zanata i rukotvorina. Postoji i Etno mreža kao krovna asocijacija ovakvih udruženja u Srbiji koja pruža sve vrste stručne pomoći i koja uključuje stručnjake raznih profila od marketinga do stilista uz čiju pomoć i obuku može da se dođe do prodaje finalnih proizvoda. Verujem da i u našoj sredini ima mladih koji prate sva ta dešavanja preko interneta i na savremen način se bave izradom i prodajom rukotvorina.

Smilja Džamić je po zanimanju inženjer informatike. Trenutno radi na vođenju poslovnih knjiga u Poljoprivrednoj apoteci u Aleksandrovcu. Članica je Kola srpskih sestara od 1995. godine.

- Imala sam sreću da tada radim u Zavičajnom muzeju Župe kao jedan od prvih radnika na elektronskoj obradi muzejske građe. Zapravo želja da radim na očuvanju tradicije i kulturne baštine Župe pre svega, potiče još iz srednje škole, tada usmerenog obrazovanja, kada sam bila predsednica udruženja COLLEGIUM HISTORICUM koje se bavilo pre svega sakupljanjem predmeta i građe za stvaranje Zavičajnog muzeja. Takođe me je privukla ta jedinstvena misija širenja dobrote i milosrđa koju Kolo promoviše od osnivanja do danas. Moram da istaknem da naš rad podržava Skupština opštine izdvajajući svake godine određenu sumu novca iz budžeta, kao i veliki broj donatora, kako aleksandrovačkih firmi tako i pojedinaca.

Kolo srpskih sestara Aleksandrovac danas ima 56 članica, a tokom godine realizuje brojne aktivnosti. Kada je reč o promociji i važnosti očuvanja tradicije, Smilja Džamić je istakla da KSS Aleksandrovac podržava sve one koji uče najmlađe o tradiciji, počevši od roditelja preko vrtića, škola pa sve do kulturnih institucija, muzeja, biblioteka.

- Vrlo često zajedno pravimo programe, akademije, promocije knjiga, izložbe. Uzimamo učešće u organizovanju tradicionalnih događaja u gradu u saradnji sa svim nadležnim institucijama, poput Župske berbe, Sajma vina, Bucinih dana, Glišićevih dana, Svetosavskog bala i sl. Organizujemo tribine i predavanja na kojima se priča o tradicionalnim običajima i vrednostima. Postoji ideja da Kolo srpskih sestara pokrene radionicu u kojoj bi se mlade devojke obučavale za izradu ručnih radova. Za to je potrebno obezbediti adekvatan prostor.

Koju poruku biste uputili ženama i mladim devojkama?

- Čuvajte sve te šustikle, stolnjake, krpe...vezene, heklane... kakve god da ste nasledile od svojih majki ili baka. Neka stoje u fiokama ako ih već nećete na stolovima i vitrinama. Sve one imaju neprocenjivu vrednost. Mi imamo zadatak da to objasnimo i prenesemo našoj deci. Svaka od ovih šustikli ili stolnjaka može da se urami i da stoji na zidu ravnopravno uz slike poznatih svetskih autora poput Leonarda da Vinčija, Monea ili Milića od Mačve. Svaka od njih predstavlja zapravo vašu baku, majku, tetku... govoreći o tome koliko je bila dobra i koliko je vrlina darivala svojim potomcima. Onim ženama i devojkama koje su vešte u izradi ručnih radova poručujem da svoju decu tome nauče. Da se ne zaboravi. Sačuvajmo kulturnu baštinu Župe!

Ovaj tekst, deo je projekta koji „Pobeda“ realizuje u saradnji sa opštinom Aleksandrovac, a u okviru projekta kojim se ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja na teritoriji opštine Aleksandrovac.

ZBOG SANACIJE KVARA BEZ VODE 2. JULA PEĆKA, NOVA BALŠIĆEVA I ULICA VRONSKOG

ODRŽANA 12. SEDNICA SKUPŠTINE GRADA KRUŠEVCA: USVOJENO 21 TAČKA DNEVNOG REDA

MO SLEPIH I SLABOVIDIH KRUŠEVAC OBELEŽILA JE SEDAM DECENIJA RADA I POSTOJANJA

SAJAM „CHINA BRAND FAIR 2025“ OTVORIO VRATA NOVIM PARTNERSTVIMA

SEDNICA SKUPŠTINE GRADA ZAKAZANA ZA SUTRA

OBJAVLJENI PRELIMINARNI REZULTATI MALE MATURE, SUTRA POČINJE POPUNJAVANJE LISTE ŽELJA

POTREBNA POMOĆ ZA DEČAKA NOVAKA KOJI IMA OZBILJNU BOLEST KAKO BI NASTAVIO LEČENJE

SVEČANA SEDNICA GRADA KRUŠEVCA: BRATIJA MANASTIRA HILANDAR DOBITNIK VIDOVDANSKE NAGRADE

POSTAVLJENA JOŠ JEDNA BISTA NA TRGU GLUMACA I OTVOREN PROZOR SEĆANJA NA GLUMICU RADMILU ŽIVKOVIĆ

MINISTAR NAUKE OBIŠAO RADOVE NA IZGRADNJI REGIONALNOG INDUSTRIJSKO-TEHNOLOŠKOG PARKA