REGENERATIVNA POLJOPRIVREDA

Regenerativna poljoprivreda podrazumeva proizvodnju bez narušavanja zemljišta oranjem i uvođenje različitih biljnih i životinskih vrsta u zemljoradnju. Regenerativna poljoprivreda se fokusira na poboljšanje zdravlja zemljišta koje je uništeno upotrebom različitih đubriva i pesticida, kao i teške mehanizacije. Zdravo zemljište proizvodi više hrane, skladišti više ugljenika i povećava biodiverzitet. Ovaj vid poljoprivredne proizvodnje smanjuje emisije gasova staklene bašte i sveukupni uticaj na životnu sredinu, snižava temperaturu i smanjuje eroziju zemljišta. Pozitivno utiče na oprašivanje biljaka i oticanje vode. Principi regenerativne poljoprivrede podrazumevaju rotaciju useva, upotrebu životinskog stajnjaka i komposta bez narušavanja zemljišta oranjem, uvođenje različitih biljnjih i životinskih vrsta u zemljoradnju kao i premeštanje stoke na ispaši kako nebi ista narušava kvalitetet zemljišta i pašnjaka.

Do oslobađanja ugljenika iz zemljišta u atmosveru dovode tradicionalni načini obrade zemljišta, duboko oranje koje uglavnom uknjučuje upotrebu teške mehanizacije. Duboko oranje dovodi do prodora velike količine kiseonika u zemljište dolazi do razgradnje humusa koji je jako važan za proizvodnju, ali se tim procesom oslobađa ugnjen dioksid u atmosveru kao i štetne emisije azota a istovremeno se zemljište degradira.Prekomerna upotreba đubriva i pesticida a sve u cilju povećanja proizvodnje hrane, kod zemljišta koje je već narušeno, bitno utiče na smanjenje produktivnosti i predstavlja rizik za proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane i obezbeđivanja visokog nivoa zaštite života i zdravlja ljudi.

Po projektu Agri Capture CO2 Evropske unije koji je obuhvatio istraživanja vezana za regenerativnu poljoprivredu izdvajaju se pet principa regenerativne poljoprivrede i to :

- Držite površinu zemlje prekrivenu koliko je god to moguće

-Ograničite fizičko hemisko „ uznemiravanje“ zemlje

- Kombinujte širok izbor biljaka kako bi se povećao biodiverzitet tla

- Ostavite živo korenje biljaka u zemlji tokom što većeg dela godine

- Uključite u sistem proizvodnje stoku koja će da pase na tom zemljištu

Jedan od ključnih principa regenerativne poljoprivrede je i pokrivanje tla tokom čitave godine, čak i u periodima kada na njemu nisu zasejani usevi.

Taj dodatni sloj sprečava brzo isparavanje vode iz zemljišta, tokom kišne sezone sprečava brzo oticanje vode u dublje sloje zemljišta, a i snižava temperaturu i smanjuje eroziju. Zemljoradnici koji koriste taj model najčešće koriste ostatke ratarskih kultura posle žetve, poput stabnjika kukuruza ili pšenice.

- Ostavljanje dobro usitnjenih ostatka žetve na njivama ili mešanje tih delova biljaka sa površinskim slojem zemlje doprinosi očuvanju tla ali i boljem prinosu u narednom periodu.

- Spaljivanje strništa izuzetno je štetno za zemljište i poljoprivrednik ovim činom osiromašuje zemljište , a i izuzetno je opasno zbog mogućnosti izazivanja požara.

S agronomskog stanovišta nanosi velike štete s dugotrajnim posledicama posebno ako se izvodi svake godine. Spaljivanjem strništa razvijaju se visoke temperature koje ubijaju korisne mikroorganizme, gljive, insekte, gubi se značajna količina organske materije i sav azot i ubrzava opadanje sadržaja humusa u zemljištu. Takođe, zagađuje se atmosfera, remeti biološka ravnoteža a time destabilizuje agroekosistem.

Jedno od najboljih sredstava za minimalnu obradu zemljišta je direktna setva, priliko koje ne dolazi do okretanja zemljišta. Na taj način se zadržava većina vlage u tlu i ostavljaju se ostaci koji ga štite.

Pokrovni usevi koji se gaje između dva glavna useva seju se u ili sa glavnim usevom i njihovi žetveni ostaci se ne unose u zemljište nego ostaju na površini kao mrtav biljni materijal tj. malč. Pokrivni usevi takođe čuvaju vlagu zemljišta, suzbijaju korov i obezbeđuju azot. Time se dobar deo hranivih materija vraća uzemljište.

Rotaciju stoke na ispaši treba praktikovati češće u cilju očuvanja biodiverziteta i kvaliteta pašnjaka.

Pet mana regenerativne poljoprivrede :

- Poljoprivrednicima će biti potrebnoneko vreme da steknu znanja i veštine za ovaj tip proizvodnje

-Manje oranja može da dovede do češće pojave korova

-Neki farmeri će to nadomestiti većom upotrebom herbicida

-Neki stručnjaci smatraju da može doneti manje prinose sa nekim usevima u određenim uslovima

-Prelazak na tradicionalnih metoda zahteva vreme

Izvor: Evropski institut za inovacije i tehnologiju

Radomir Bušatović, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo

PSSS Kruševac

DAN POBEDE NAD FAŠIZMOM OBELEŽEN U KRUŠEVCU

U CRVENOM KRSTU KRUŠEVAC ODRŽANA RADNA POSETA U OKVIRU PROGRAMA „BRIGA O STARIMA“

POKAZNA VEŽBA GAŠENJA POŽARA U VASPITNO-POPRAVNOM DOMU

REGENERATIVNA POLJOPRIVREDA

POČINJE OBELEŽAVANJE NEDELJE CRVENOG KRSTA

DANAS JE MARKOVDAN

SEZONA KRPELJA U PUNOM JEKU – OPREZ NEOPHODAN

ZORAN TOMIĆ: NASTAVLJA SE NAPREDAK U NAUČNOJ I TEHNOLOŠKOJ SFERI

PODRŠKA POLJOPRIVREDNICIMA ZA NOVE TRAKTORE – JAVNI POZIV OTVOREN DO 25. MAJA

DANAS ISTIČE ROK ZA USKLAĐIVANJE SA ZAKONOM O BEZBEDNOSTI NA RADU