PSIHOLOZI: U OVIM OKOLNOSTIMA VAŽNO JE ZADRŽATI OSEĆAJ KONTORLE
31-10-2020Ova godina, obeležena pandemijom virusa Kovid 19, donela je sa sobom brojne izazove koji mogu u imati različite uticaje na naše mentalno zdravlje. Kako je u našoj je prirodi da se plašimo nepoznatog i nečega što se pojavljuje iznenada i deluje nekontrolisano, prirodno je da osećamo povišenu anksioznost, a kako ćemo na to reagovati zavisi od nas samih.
- Kako ćemo reagovati zavisi od mnogo faktora, pre svega od toga kakve smo strukture ličnosti, kakvi smo kao odobe, od čega smo izgrađeni, kakvi su naši kapaciteti nošenja sa stresom. Svi smo mi različiti, svi imamo različite mehanizme odbrane. Neki su uspeli da u toku svog životnog iskustva izgrade strategije nošnja sa stresom koje su itekako od pomoći, neki drugi su možda malo manje bili uspešni u tome i oni su negde i najugroženija populacija. Neki su razvili takozvanu rezilijentnost, odnosno otpornost na stres. Kako se to postiže? Tako što ćemo se izlagati stresnim situacijama i vežbati da se nosimo sa izazovima svakodnevice - kaže Slavica Živković, psiholog. - Prvi korak ka očuvanju mentalnog zdravlja u ovakvim okolnostima jeste ograničavanje konzumacije vesti na pouzdane izvore i na jedno do dva informisanja u toku dana. Dovoljno je da se jednom do dva puta dnevno provere vesti, eventualno da se obrati pažnja na reč stručnjaka i to je to. Nema potrebe da iznova i iznova pratimo vesti na TV-u, čitamo novine, budemo po društvenim mrežama, komentarišemo svakodnevno iste priče...To samo dovodi do povećanja anksioznosti, neizvesnosti i straha, što se svakako negativno održava na naše mentalno zdravlje. Sa druge strane, iako se preporučuje fizička distanca i nošenje maske, to ne znači da treba da sprovodimo i socijalnu distancu. Fizička i socijalna distanca nisu isto. Možemo da održavamo kontakt sa dragim ljudima na dozvoljenoj udaljenosti, te nema potrebe da se izolujemo. To nikako nije dobro za naše mentalno zdravlje. Svakako da treba da se okružimo ljudima koji nam prijaju, da se bavimo nekim prijatnim, pozitivnim temama. To ne znači da ćemo zatvoriti oči pred problemom, prosto moramo dati sebi oduška i moramo se okrenuti nekim vedrim temama. Ima ih sigurno, nemoguće da se da se sve svelo na koronavirus i na te neke strahove - ističe Živković.
Stručnjaci navode i da je neophodno održavanje zdravih životnih stilova, uz zdravu ishranu i fizičku aktivnost. Kako ističu, moramo se fokusirati na ono što možemo da uradimo i prihvatimo ono što ne možemo da promenimo.
Kako je za očuvanje zdravlja i odmor jako važan, Živković predlaže i jednu od tehnika koje mogu pomoći. „Vežba abdominalnog disanja“: Jedna ruka na stomak, druga ruka na grudni koš
Udah duboko, guranje vazduha što je niže moguće (ruka na stomaku se podiže, dijafragma se spušta na dole i uzrokuje podizanje stomaka). Nakon udaha, pauza, izdah kroz nos ili usta, do kraja, ruke i noge se opuštaju Ovo se ponavlja 10 puta, disanje ujednačeno bez “hvatanja vazduha” i nagolog izdisanja (4 s, pauza 4s). Može se produžiti vežbanje, 2, 3 seta disanja, broji se u nazad od 10 do 1. Vežba se radi svakog dana po 5 minuta, najmanje 2 nedelje , аko je moguće poželjno je vežbanje u isto vreme.
Ukupno komentara 0
Pretplata
Naslovne strane
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
 copy.jpg)
Vremeplov
29-04-1946
01-02-2024
01-02-2024
22-11-1947
.jpg)
13-04-1944
14-11-1952
07-11-1952
16-11-1944
Reklamni prostor
.jpg)
Misao dana
Ostavite komentar