PROJEKAT ČIST VAZDUH – ČISTA REKA

GRAĐANI U FOKUSU : KAKO DIŠEMO I KAKVE SU NAM REKE

U okviru projekta „Čist vazduh– čist reka“ razgovarali smo sa građanima Kruševca o tome koliko osećaju posledice zagađenja, kako doživljavaju sadašnje stanje vazduha i reka, ali i šta bi, po njihovom mišljenju, moglo da se promeni kako bi grad postao zdravije mesto za život.

Vesna (35) Pejton : Kruševac bi mogao biti jedan od najčistijih gradova – samo kada bismo se svi više potrudili

Naša čitateljka Vesna kaže da je neprijatan miris u vazduhu tokom poslednjih godina gotovo stalno prisutan.

-Tokom leta stiže uglavnom iz obližnjih fabrika, a zimi se pojačava zbog loženja. To znatno utiče na kvalitet svakodnevnog života i boravak na otvorenom - kaže Vesna.

Kada govori o rekama, ističe da je situacija nekada bila znatno bolja.

- Po mom mišljenju, Rasina i Južna Morava su ranijih godina bile znatno čistije nego danas. Tada se više vodilo računa o njihovoj čistoći i uređenosti priobalja. Danas se često može videti razno smeće koje pluta i završava na obalama, a šetališta uz reke su manje održavana—trava je nekada nepokošena, a staze neuredne, naročito u prolećnim i letnjim mesecima – navodi i dodaje odgovor na pitanje

Koliko mislite da građani i privreda doprinose zagađenju, a koliko bi mogli da doprinesu rešavanju ovog problema?

- Građani i privreda u velikoj meri doprinose zagađenju, jer upravo od njihovog ponašanja sve počinje. Kada bi se otpad pravilno odlagao i više vodilo računa o emisijama i očuvanju vazduha, problema bi bilo znatno manje. Uz odgovornije ponašanje, Kruševac bi mogao biti jedan od čistijih gradova

Jasno ističe šta bi volela da se promeni: -Da se probudi ekološka svest. Da se otpad više ne baca u reke i da se zaštita vazduha sistemski unapredi.

Ipak, Vesna veruje da je Kruševac relativno zdrav grad za život, ali dodaje: -Brinem da zbog naše nemarnosti ne izgubimo dragocenu vodu i zelenilo.

Jelena (27) Mudrakovac : Nemarnost nas najviše košta

Jelena kaže da neprijatan miris nije konstantan, ali se javlja, pa čak i neobični mirisi poput „deterdženta“.

- Ne mogu da kažem da je to česta pojava, ali jesam osetila. Dešava se da ponekad u vazduhu miriše i deterdžent, što i nije neprijatno, ali ne znam koliko je zdravo. U poslednje vreme pojavile su mi se i neke alergije koje se pojavljuju početkom jeseni i traju do kraja proleća, tokom kojih mi je nos konstantno zapušen, pa verujem da je to zbog svega što je tokom tih meseci u vazduhu.

Kada govori o rekama, jasna je

- Te dve stvari i ne mogu da se porede. Verujem da se radi na tome da nam reke budu čiste, ali mislim da još nismo ni blizu toga. Bilo je zagađenja i bacanja svega i svačega u reke, ali sa razvojem industrije, širenjem plastične ambalaže, plastenika mislim da je sada malo gora situacija. Pa vidite kakve su nam obale bile posle poplava, smeća svuda. Nekad su se ljudi više kupali u rekama, sada je to manje. Ima i dosta šuta...

Kaže da i građani i privreda imaju veliki uticaj na zagađenje:

- Mislim da se mnogo toga baca u reke, prave se deponije gde im nije mesto. Nekako smo nemarni. Priča se o reciklaži, postavljaju kontejneri, ali nas mrzi da sortiramo...A što se tiče rešenja, mislim da treba to strožije kontrolisati. Firme da imaju filtere, ljudi da se kažnjavaju ako prave deponije. Nisam sigurna u kojoj zemlji je doneta odluka da se različite vrste otpada odvoze različitim danima, eto, to možda ne bi bila loša ideja.

Kao rešenje vidi bolju kontrolu i doslednu reciklažu.

- Bolja reciklaža i više filtera, bolja kontrola. Pa nedavno sam na Aerodromu u jednoj ulici videla kesu crnu punu smeća. Kako ih nije mrzelo da tu bace, toliko kontejnera su prošli. Mora to da se reši.

Bez obzira na sve, smatra da u Kruševcu ima napretka.

-Kad se sve uzme u obzir, nije loše. Sadi se drveće, radi na smanjenju zagađenja, ali me brine što se prema svemu tome ne odnosimo adekvatno. Jedino što mi je drago je što deca više o tome pričaju od nas, uče u školama, pa možda oni nešto promene – navodi Jelena .

Danijela ( 55) naselje Ujedinjene Nacije: Najviše me brinu hemikalije u poljoprivredi

Naša sagovornica kaže da neprijatan miris u vazduhu ne oseća, ali da reke danas izgledaju bolje, posebno u uređenom delu oko crkve pored Rasine.

Ipak, ona podseća na jedan od većih problema:

-U mnogome doprinosimo zagađenju – smeće se baca u korita, na obale, stvaraju se divlje deponije.

Kao najvažniju promenu ističe: -Potrebno je više ekološke svesti kod svih građana.

Iako Kruševac smatra relativno zdravim mestom za život, najviše je brinu sredstva za tretiranje u poljoprivredi.

-Ona utiču na hranu, vodu, vazduh – a posledično i na zdravlje ljudi.

Anđela (22) Kruševac : Reke su uređenije, ali svest je i dalje niska

Anđela kaže da neprijatnog mirisa uglavnom nema, a reke danas vidi kao uređenije

-Primećuje se da se više vodi računa i o toku reka i o uređenosti njihove okoline.

Međutim, ističe da su i građani i privreda značajni zagađivači.

-Svest je niska, ali bi se mnogo toga promenilo kada bi se više radilo na edukaciji o značaju prirode za ljudski život.

Kao lični predlog, Anđela navodi: Potrebna je edukacija zajednice o tome šta zagađenje znači za zdravlje.

Na kraju dodaje: Kruševac jeste zdravo mesto za život, ali uvek ima prostora za poboljšanje.

UHAPŠEN MUŠKARAC IZ KRUŠEVCA ZBOG SUMNJE NA POLNO UZNEMIRAVANJE

PREVENCIJA SPAŠAVA ŽIVOT: DOM ZDRAVLJA KRUŠEVAC PRIMER DOBRE PRAKSE U EVROPSKOJ NEDELJI PREVENCIJE RAKA GRLIĆA MATERICE

ČELNICI GRADA U OBILASKU MODRICE, DVORANA I ZDRAVINJA

U SUSRET SAVINDANU „PRIJATELJI DECE“ DARIVALI I ŠIRILI POZITIVNU ENERGIJU U AMFITEATRU CRKVE LAZARICE

MEĐUNARODNI SAJAM TURIZMA U BEOGRADU: JEDNO PUTOVANJE, HILJADU PRIČA

DOM „JEFIMIJA“ PLANIRA NOVA ULAGANJA I POBOLJŠANJE USLOVA ZA KORISNIKE

SAMIT ZDRAVLJA I TURIZMA U KRUŠEVCU

DELEGACIJA KK PARTIZAN OBRADOVALA ŠKOLARCE U BLAŽEVU

JAVNI KONKURS ZA PROJEKTE U OKVIRU LAP – A ZA DECU

ROK ZA PRIJAVU PENZIONERA ZA BESPLATAN BORAVAK U BANJAMA JE 28. JANUAR